СДЕЛАЙТЕ СВОИ УРОКИ ЕЩЁ ЭФФЕКТИВНЕЕ, А ЖИЗНЬ СВОБОДНЕЕ

Благодаря готовым учебным материалам для работы в классе и дистанционно

Скидки до 50 % на комплекты
только до

Готовые ключевые этапы урока всегда будут у вас под рукой

Организационный момент

Проверка знаний

Объяснение материала

Закрепление изученного

Итоги урока

РАБОЧАЯ ПРОГРАММА ПО ЛИТЕРАТУРНОМУ ЧТЕНИЮ (на даргинском языке)

Нажмите, чтобы узнать подробности

ЛИТЕРАТУРА БУЧIНИЛА ПРОГРАММАЛИЧИЛА БАЯНТИ

    БехIбихьудла классунас хасбарибси нешла мез дучIнила программа ишхIелла «Багьудила хIекьлизиб» бикIуси Россияла Федерацияла закон хIясибли, багьудила школала масъулти арзес, гьуни чебиахъуси документ саби, суненира бехIбихьудла школа таманбируси дурхIяла, бучIнила шайчирти багьудила даражалачи диэс хIяжатти умцлабала ва тIалабунала цахIнабяхъ кабилзахъуси. I – IV ибти классунас хасбарибси нешла мез дучIнила программа даргала литература гьалабяхI башни ва гIямрулизир кадиркути дарсдешуни хIисаблизи касили, балкьаахъурси саби. Программализи дурхIнала гIямруличи

Просмотр содержимого документа
«РАБОЧАЯ ПРОГРАММА ПО ЛИТЕРАТУРНОМУ ЧТЕНИЮ (на даргинском языке)»

Муниципальное бюджетное образовательное учреждение
«Ургубамахинская средняя общеобразовательная школа»
МО «Акушинский район»





«УТВЕРЖДАЮ»

«СОГЛАСОВАНО»


Директор школы

Зам. директора по УВР


А.Г.Исаев

А.М.Абакаров


« » г.


« » г.




















РАБОЧАЯ ПРОГРАММА

ПО ЛИТЕРАТУРНОМУ ЧТЕНИЮ
(на даргинском языке)



Учителя начальных классов
Магомедовой Муслимат Абдулаевны

Литературное чтение (буч!нила жуз) 2 класс

За 2020-2021 уч. год















2020


ЛИТЕРАТУРА БУЧIНИЛА ПРОГРАММАЛИЧИЛА БАЯНТИ

БехIбихьудла классунас хасбарибси нешла мез дучIнила программа ишхIелла «Багьудила хIекьлизиб» бикIуси Россияла Федерацияла закон хIясибли, багьудила школала масъулти арзес, гьуни чебиахъуси документ саби, суненира бехIбихьудла школа таманбируси дурхIяла, бучIнила шайчирти багьудила даражалачи диэс хIяжатти умцлабала ва тIалабунала цахIнабяхъ кабилзахъуси. I – IV ибти классунас хасбарибси нешла мез дучIнила программа даргала литература гьалабяхI башни ва гIямрулизир кадиркути дарсдешуни хIисаблизи касили, балкьаахъурси саби. Программализи дурхIнала гIямруличи лайикьти ва илдани мягIна аргъести произведениеби кадурхули сари, ишар лер халкьла мухIлила пагьмула произведениеби, даргала ва Дагъиста писательтала дурхIнас хасдарибти назмурти ва хабурти. БучIнила дурсрачиб хасси мер бурцули саби дурхIнас адаблашалси бяркъ бедлугнила масъултани. Руркъути произведениебачибли дурхIназир адамтачи, мицIирагличи, тIабигIятличи, бузериличи ва бузерила адамтачи диги адилкьни учительла бегIлара мягIничерти баркьудлумазибад ца саби. ДурхIни гьар шайчибад гьалабяхI арбукнилизиб бучIнила дурсрала халаси кьадри лебси саби. БехIбихьудла классуназиб бучIни дурхIни белкI-белчIличи бурсибируси, илди дагьрилашал ва бяркълашал гьалабяхI аркуси кьяйда саби. БучIниличи бурсибирнила бекIлидиубти масъулти сари:

- бучIнила бекI бархIила бурсидешуни акIахъни, - вархьли гIягIниси къалабадешличил, мягIна иргъули ва саркъахъили текст бучIни; - художественное произведение бархьли иргъни; - дурхIназир адаб-хIяяла къиликъуни хIисабдирахъес бурсидешуни алкIахъни; - текстла чебкад бузахъес бурсибарни; - жузи дучIахъниличи дурхIнала диги акIахъни ва илала хьулчиличиб дурхIни саби-алавси дунъяличила багьудлума бегIбиахъни. Программали белчIахъес чебаахъибси материалла хьулчиличир багьуди кайсахънила шайчирти дахъал масъулти ирзути сари. Ишар делчIахъес чедаахъили сари даргала ва Дагъиста писательтала дурхIнас хасдарибти назмурти ва хабурти, даргала халкьла мухIлила пагьмула произведениеби. БучIнила гьар классла программализи кадурхули сари ишдигъунти бутIни: I. ДелчIес темаби ва уркIиличир дагьес гIягIнити произведениеби. 2. БучIнила багьудлуми ва устадеш. 3. Текстла чебкадси хIянчи ва мухIлила гъай ункъдарни.

БУЧIНИЛА ТЕМАТИКА «БучIни ва гъай гьаладяхI ардукни» бутIа «БелкI-белчIличи бурсибирни» бикIуси темаличил уржили бархбасунси саби, ва ил каргьурси саби белкI-белчIличи бурсибируси манзиллизир дурхIнани касибти багьудлуми ва бурсидешуни пикрилизи касили. Цаибил класслизир бучIнила дурсри дурадуркIути сари белкI-белчIличи бурсибарила гIергъи ва илди даимдирути сари II- IV классуназир. Класслизиб бучIнила тематика каргьурси саби темаби, дусла манзилти ва заманала гьаб-гIергъидеш хIясибли. Илкьяйда бучIнилис чебаахъибси материалли алавдурцули сари дурхIни-алавси хIякьикьатличила багьуди ва бяркъ белшнилашал мягIничерти шалуби, ва, илкьяйдали, илди художественная литератураличил хасти темабала кумекличил тянишбирути саби. Иличибли бехIбихьудла классуназиб художественная литература ва история дучIахъниличи хIядурбирути саби. Художественная литератураличи хасти темаби (Халкьла мухIлила пагьмула произведениеби», «Даргала ва Дагъиста писательти», «Нуша алавси тIабигIятла суратуни»), сарира класслизибси бучIнила программализи кадурхути, классическая литератураличи диги акIахъес имкан луга. Илди чедирти классунала литература руркънилис хьулчилира детарути сари. Илдани жагасиличи ва гIяхIсиличи диги имцIадиру, адаб-хIяяла гIяхIти къиликъуни руркъу, мухIлила гъайла давла гьалабяхI арку. БехIбихьудла классунала бучIнила гьар классла програм-зиб халаси мер бурцули саби даргала лукIанти Р Рашидовла, С.Рабадановла, МяхIяммадрасулла, А.Абубакарла, А. ГIябдулманаповала, ХIябиб ГIялиевла, М.ХIямидовла, Р.Адамадзиевла, А.КьадимяхIяммаевла ва ц. произведениебазир ахъдурцути бузерила ва адаб-хIяяла бяркъ лугути темабани. Илдани дурхIни биштIахIейчибадал бузериличи дигичебтили, гьалмагъдеш дигутили, тIалабкартили бяркъес кумекбиру. Гьарил класслис чедаахъибти произведениеби дурхIнала гIямруличи лайикьтили, адаб-хIяялашал ва жагадешлашал дурхIначи хастили сарливан пикридарили гибти сари. Илди произведениеби биалли классуни хIясибли дагьрилашал, адаб-хIяялашал, мезла устадешлашал ва бяркълашал дурхIни гьалабяхI бикесли каргьурти сари. Цаибил классла «Азбукализирад» белчIудила дусла ахирлизир бучIантани дурхIнас хасдарибти даргала поэтунала писательтала адамтала бузериличила, бузерила адамтачила, адамтала саниг1ятуначила, дурхIнала гIямруличила, баркьудлумачила, хъалибаргличила, узи-уршиличила, Ват1айчила, кумек-х1урматбирниличила, тIабигIятличила, миц1ирагличила, арцантачила, х1ебла байрумтачила диштIати назмурти, хабурти ва багьираби дуч1а.


Ишаб дурхIни тянишбирар текстла анализ бирниличил, илизиб бекIлибиубси декIарбирес, текст мягIналашал бутIначи буртIес, бекI мягIна бухIнабуцибси мер бургес, ца белгиси темала черкад предложениеби цахIнадирхъес.

II класслизир дучIути сари бухIнабуц ва кьадар хIясибли халати ахIенти произведениеби. Ишаб дурхIни тянишбирар литературала произведениела бекIлидиубти журабачил (халкьла буралаби, багьираби, хабурти, назмурти), текстла анализ бирниличил, илизиб бекIлибиубси декIарбирес балниличил, текст мягIналашал бутIначи буртIниличил, бекI мягIна бухIнабуцибси мер бургниличил, текстлис у пикрибирниличил, текстличи план цахIнабирхъниличил, къантIли ва тIинтIли суалтас жавабти лугниличил, кадиркути анцIбукьуни, игит-алавси тIабигIят сипатбирниличил, текстлизир мез жагадирути дугьби (эпитетуни, мешубуцуни, метафораби) дургниличил. Халаси пикри бяхIчииули саби дурхIнала гъай гьаладяхI ардукниличи, чули белчIунси хIясибли яра чебаибси хьулчили буцили, халати ахIенти хабурти цахIнадирхъниличи, халкьла хабурти дурахъниличи, делчIунти чула гъайли дурниличи. Иш класслизир дурхIнани дучIа дусла замунти хIясибли дубурла тIабигIятличила ва илала лишантачила, хIеб, дуцIрум, гIебшни ва яни адамтала бузериличила, баркь-бацличила, хъа ва дугIла мицIирагла, жанивартала гIямруличила, дурхIнала баркьудлумачила, хIязаначила, шадибгьундурачила, хъалибаргла ва дурхIнала гIямруличила, илдала адаб-хIяяличила, шиличила ва шила гIямруличила, вегIла мер-мусаличила назмурти ва хабурти. Ишар дучIути сари халкьла мухIлила пагьмула дегIлара гьамадти произведениебира (хабурти, далуйти, назмурти, багьираби, буралаби). Дусла замунтачил дархдасунти хабурти, назмурти, халкьла хабурти дучIухIели, тIабигIятличи чехIерудиби дузахъути сари ва экскурсияби дурадуркIути сари. III класслизиб дурхIни тянишбирар дусла замунти хIясибли тIабигIятла лишантачила, илди замунтазиб адамтала баркь-бацличила, дурхIнала баркьудлумачила, хъа ва дугIла мицIирагла, жанивартала гIямруличила делкIунти декIар-декIарти произведениебачил (хабуртачил, назмуртачил, багьирабачил, буралабачил). Ил класслизир дучIути сари тIабигIят мяхIкам бирниличила, даргантала минала байрамтачила, адамла адаб-хIяяличила, даршудеш-гьалмагъдешличила произведениебира. III класслизиб дурхIни тянишбирути саби художественный текстла (хабарла, басняла, назмула) хасти лишантачил. ДурхIни бурсибирути саби текст мягIналашал бутIначи буртIахъес, текстла бутIнас уми пикридирахъес, план цахIнабирхъяхъес, къантIли ва тIинтIли суалтас жавабти лугахъес.

БУЧIНИЛА БУРСИДЕШУНИ

Текстличил ва каргьурти гъайличил хIянчи БучIнила дурсрачир дурхIназир алкIути сари: бучIнила устадеш– гъайла устадешла бекIлибиубси жура; текстличил ва жузличил узес балнила бурсидешуни; дурхIнала гъайла устадеш гьаладяхI ардукни, ихтилат бузахъес бални. II – IV ибти классунала дурхIнала бучIнила шайчирти гьаларгьаларти бурсидешуни имцIадикIахъес, саркъахъили ва къалабали бучIахъес бурсибирути саби. Илдигъунти сархибдешуни алкIути сари арагIерли произведениеби, илдала бутIни чуйнал дучIниличирли. Цаибил классла дурхIни бурсибирути саби текст биркIанти хIясибли бархьли, мягIна иргъули ва къалабахIебикIули бучIахъес. Урегал дусла дурхIнани тIамри дархьли ирниличи пикри бяхIчииуси саби, ил хIянчи бузахъуси бучIнила дурсрачибцун ахIен. БучIнила дурсрачиб дурхIни бурсибирути саби белчIунсила мягIна хIясибли учительла суалтас жавабти лугахъес, халати ахIенти текстани чердурахъес, суратуначи хъарихъули хабар бурахъес. КIиибил классла дурхIни бурсибирути саби арагIерли дугьби хIясибли текстани дучIахъес. БучIни бируси саби имцIали мягIна иргъусили, бархьсили, саркъибсили ва къалабасили. Текстличил бируси хIянчиличи тIалабуни имцIадирути сари: учительла хъарбаркь хIясибли дурхIнани текстла, произведениела бухIнабуц белгибарес, илабти геройтала баркьудлумас кьимат лугес кумеклидирути дугьби дургес, секIал гъайличибли сипатбарес бурсибирути саби. БелчIудила дусла ахирлис илди бажардибикес чебси саби, гибти суалтас имцIали мурхьли жавабти лугес; цархIилтала кумекличи хъархIехъили, хабарла яра суратунала мягIна бурес. ДурхIнала гъайла устадешличи, дугьби дархьли пайдаладирниличи, дугьбала давла имцIабирниличи, ахъли ва къалабали бучIниличи гьаладирхьути тIалабуни имцIадирути сари. ХIябъибил класслизиб ахирличи биркуси саби, дурхIни арагIебли дугьби хIясибли бучIахъниличи бурсибирнила хIянчи. Ил пикрили мягIна аргъили ва саркъили бучIниличи тIалабунира имцIадирути сари. БучIнила дурсрачиб текстла чебкад бируси хIянчиличи бяхIчииуси пикри имцIабиру: хабар гьаб-гIергъидешличил бурниличи, баркьудлумас сабаб бургес балниличи ва ц. ХIябъибил классла дурхIни бурсибирути саби текстла художественный хасдешуни белгидирахъес, чула гъайлизир буралаби, дугьбала цалабикуни ва дугьби пайдаладирахъес. БучIнила дурсрачиб дурхIни бурсибирути саби литературный мезли гъайбикIахъес. Авъибил класслизиб дурхIни бучIути саби къалабали, бархьли, мягIна иргъули, дугьбадли. БиркIанти хIясибли бучIес хайрибируси ахIен. Илдани, цархIилтала кумек агарли, белчIунси текстла бухIнабуц буру, илдачи биштIаси план цахIнабирхъу, белчIунсила бекIлибиубси мурад декIарбиру, таманни, къантIли ва бутIнадли хабар бурес бала. Саркъахъили бучIнила ва гъайбикIнила бархбасла кумекличибли литературный гъай дални мурхьбирар. ДурхIнала гъай жигарчердирнили, грамматикала кьяйдурти дархьли дузахъули ва дархьли ирули, синонимти антонимти пайдаладирниличибли бучIантани чула дугьбала давла ва гъайла устадеш имцIадирахъу.

Текстла ва художественный произведениела чебкад хIянчи.

ВегIлис хIяжатси жуз чеббиркIес, ил даргала яра Дагъиста, яра цархIилти Россияла поэтунала, писательтала сабил, белгибирес бални. Жузлизи кадерхурти произведениеби (багьираби, буралаби, хабурти далуйти, басняби) дурхIнас хасдарибтил, якьинбирес бални. Жузличил узес бални. Жузла чебкадси хIянчи бирес бални. Халкьла мухIлила пагьму. Художественный ва гIилму-багьудила жуз. Литературала жураби (тянишбарни). Дарган мезличил дурадухъунти дурхIнас хасдарибти произведениеби (класслизир ва хъулир чузи) дучIахъни; – жузла ахирлизиб гибси оглавлениеличил тянишбиъни, ил хIясибли гIягIниси произведение бургес бурсибиъни; – оглавление хIясибли чус гIягIнити текстани, бутIни дургни; – текстлизибад ца белгиси тема декIарбирес (мицIирагличила, дурхIначила ва ц.) бални; – дурхIнас хасбарибси жуз, журнал, газета чузи бучIахъни; – минутли 65-70 дев ахъли дучIахъули, I00 дев чула чузи дучIахъули, тянишли ахIенси текст бучIахъни; текстлис у лугахъес бурсибарни; – текст бутIначи буртIес бални; – учительла кумекличил гIядатла биштIаси план цахIнабирхъес бални; – план хIясибли текстла бухIнабуц къантIли ва тIинтIли чеббурес бални; – гIягIниси мерличиб тIама багьлабирули (мягIналашалси ударение кабалтули), гIягIниси мерличив тIашилзули, назмурти ва прозала произведениеби саркъахъили дучIес бални; I3-I4 назму ва 3-4 прозаическое произведениела бутIа уркIиличир дагьес гIягIнили биъни аргъни; – уркIиличиб бяркъурси прозаическое произведениела бутIа яра назму саркъахъили, бучIес бални; – бучIуси материалличи гибти хIянчурби ва суалти хIясибли бузес бални (учительла кумекличил).


II КЛАСС

КАЛЕНДАРНО – ТЕМАТИЧЕСКОЕ ПЛАНИРОВАНИЕ
(родная литература)

Дата

Тема урока

Кол-во час

Класс

План

Факт

04.09



ДуцIрум гьандиркахъехIе.

ДуцIрумла забличира янила берх!иличира вирхмаруд. ДуцIрум. Дигахъис дуцIрумла заб.

1

11.09


Шула. Каникулти.

1

18.09


К!анри. ДуцIрум дубурличиб.

1

25.09


Мургьила г!ебшни.
Замунти сегъунтил, далуйтира илдигъунти сари. Мургьила г!ебшни сари. Г!ебшни

1

2.10


Г!ебшнила вац!ализиб. Яниличи х!ядурдеш. Г!ебшни арцанти.

1

9.10


Миц!ираг ва арцанти-нушала юлдашуни.
Гьаргбара х!уни т!абиг!ятла диг!яндеш.Танбих!.Нешла диги.

1

16.10


Синкара бец!ра.Шан Чяка. Кьут!кьут!и. Таргьа.

1

23.10


Азадси бузери- разидешла бех!бихьуд.
Берх!или ванза ванабиру, узерили- адам. Тракторист.Хъубях!румала байрам.

1

30.10


Вишт!ал кумекчи. Диъ х!ед, Баху. Сих!рула дарман.

1

13.11


Дургьнала г!ямрува баркьудлуми.
Арцан урцниличибли бала, адам-сунела баркьудлумачивли. Мурадла галга.

1

20.11


Суранна киса. Аминатла жита.


27.11


Г!ярмиц ветарус. Хала нешра Вях!идра.


4.12


Гьалмагъдеш. Чилилра балх!ебала.


11.12


Ц!уба яни- дурх!нала х!улбук!ри.
Янила къуйрукъ бухъяна бирар. Яни.


18.12


Миъла кьялг!я. Бак!или саби яни.


25.12


Дях!ила удир арцанти. Дях!или урзули саб.Чякнала к!абат!.


15.01


Хъалибарг ва школа.

Г!илмура бузерира к!илизан узби сари. Буралаби. Буралабачилси х!яз.


22.01


Шула. Шула кьимат. Вак!и х!у набчи г!ях!лад.


29.01


Нешлис савгъат .Дила вишт!аси узи. Суратунала уста.


5.02


Цараллис г!ях!барес дигни в ах!урматбирни.

Г!ях!си барес багьандан вяг!далавиэс г!яг!ниси ах!ен.Ламус.


12.02


Хала дудешлис кумек. Г!яяркьянала хабар. Хала дудешра уршила уршира.


19.02


Вайнукьала ахир.Закличиван х!ялалли


26.02


Халкьла мугьлила пагьму-лут!иагарси урхьу.

Багьудичевси кьади. Чат!а ва узби. Алаха илхъи дурк!ул.


5.03


Баркалла. Заб! Заб!Лагьа. Къалабали иранти


12.03


Россияла армия.

Ват!ан багьандан вебк!ибсила хабар х!ебубк!ар.Ват!ан балтахъантала барх!и.Солдат. Адамдешла къала Нурбях!яндов М.


19.03


Чила дурх!я сая? Чедибдешла бех!бихьуд. Т!ашли саби памятник.


2.04


Х!еб.
Х!еб дак!алли, авлахъ шинишбирар. Дубуртазиб атх!еб. Х!еб.Мургьила х!еб, арцла х!еб.


9.04


Арцантас кумекбарая. Гегуг. Нешана сар нушала… Чедибдеш.


16.04


Ши ва шила г!ямру.

Урчила мурда шила дублав чевкалхъан. Дубурла ши. Дила ши. Барх!ехъ дубуртала сипат.


23.04


Дигахъис барх!ехъни.Жагьти устнала далай. Буркьунза. Хъубях!руми. Г!ях!ялла дурхъадеш.


30.04


Дила ват!ан.

Вег!ла ванзала г!янжира г!язизти дирар. Ват!ан. Ват!ан, х!ед неш дик!улра. Се саби Ват!ан? Дагъистан.


7.05


Ват!ан багьандан. Чедибдешла барх!и. Мях!ячкъала. Даргала дурх!ни.


14.05


Х!уманицун делч!еная.

Пагьмучевси Цандалай. Янила вац!а. Карц1айла дубурличиб


21.05


Гардла далай. Кьац! Ва синкала дурх!ни.


28.05


Гъабзала ца гъай бирар. Къалмакъар.





































ДАРГАН МЕЗ ВА ЛИТЕРАТУРА БУЧIНИЛИС ДУЗАХЪУТИ ПРОГРАММАБИ 1-4 КЛАССУНАС




Скачать

Рекомендуем курсы ПК и ППК для учителей

Вебинар для учителей

Свидетельство об участии БЕСПЛАТНО!